Biljna ulja

Ulje sibirskog kedra,
100ml
1.400,00
Kantarionovo ulje,
30ml
151,00
Ulje nara,
30ml
560,00
Ulje žutog noćurka,
30ml
510,00

Više o biljnim uljima

Jestiva biljna ulja se svrstavaju u grupu osnovnih nutrijenata i njihov svakodnevni unos u organizam je neophodan. Kako su biljna ulja važan sastojak kvalitetne ishrane svaka obrada i rafinacija prouzrokuju gubitke u hranljivoj vrednosti, zbog čega se sve više traže neprerađena, tzv. hladno presovana, popularno nazvana hladno ceđena ulja.

Hladno presovano nerafinisano jestivo biljno ulje se proizvodi bez zagrevanja, presovanjem, uz prethodno čišćenje (odstranjivanje nečistoća), ljuštenjem i usitnjavanjem mehaničkim putem (kod određenih sirovina). Hladno presovano nerafinisano jestivo biljno ulje može se prečišćavati isključivo pranjem vodom, taloženjem, filtracijom i centrifugiranjem. Zahvaljujući navedenom postupku ulja zadržavaju miris i ukus, tj aromu na polaznu sirovinu i potpunosti su sačuvani veoma bitni konstitutivni sastojci. Prema tome, jestiva nerafinisana ulja se razlikuju od rafinisanih po boji, aromi (mirisu i ukusu), hemijskom sastavu, nutritivnoj vrednosti (prisustvu omega 3 i omega 6 i drugih masnih kiselina kao i visok sadržaj antioksidanasa i sl.).

OMEGA 3 I 6 MASNE KISELINE

spadaju u grupu esencijalnih masnih kiselina koje naš organizam ne može da sintetiše, a čije prisustvo je neophodno za normalno odvijanje brojnih fizioloških procesa, stoga je neophodno obezbediti njihov svakodnevni unos putem ishrane ili suplemenata. Prehrambeno važne n−3 masne kiseline su α-linoleinska kiselina (ALA), eikozapentaenoinska kiselina (EPA), i dokozaheksaenoinska kiselina (DHA), sve od kojih su polinezasićene. Uobičajeni izvori n–3 masnih kiselina su ribe (Divlji Losos,Sardine,Inćuni,Skuša,Haringa,Pastrmka), riblje ulje i neka biljna ulja, kao što su ulja lana i algi, meso od životinja sa ispaše.

Prehrambeni izvori omega 6 masnih kiselina su:

Odnos omega 3 prema omega 6 masnoća izgleda da ima glavnu ulogu u procesima kao što su rak, dijabetes, autoimuna bolest i neurološka degeneracija.

Naša fiziologija najbolje radi ako je odnos Omega 3 prema Omega 6 1:1 do 1:3. Zapravo, može se čak reći i da sve ispod 1:6 je zadovoljavajuće.

Omega 5

Je polinezasićena masna kiselina (poznata je i kao punicinska kiselina) koja ima izuzetna antioksidativna svojstva. Pet puta ima veća antioksidantivna svojstva u odnosu na zeleni čaj, a dva puta više u odnosu na ekstrakt iz koštica grožđa. Najviše je zastupljena u semenkama nara.